HEGER, Henrik

HEGER, Henrik, filolog i kulturolog (Maribor, 26. IX. 1940). Hrvatskoga je podrijetla. Rano djetinjstvo proveo u Zagrebu, od 1943. živio u Austriji, Njemačkoj i Francuskoj, čijim je državljaninom od 1968. Gimnaziju završio 1959. u Strasbourgu. Romanistiku i filozofiju studirao u Würzburgu, Marburgu i Bonnu, gdje je diplomirao 1963. i doktorirao 1965. tezom o melankoliji u francuskoj kasnosrednjovjekovnoj lirici. Bio je lektor starofrancuskoga jezika i književnosti u Bochumu 1966–70, a od 1969. predaje starofrancusku književnost na Sorbonni, najprije kao asistent, potom 1977–84. kao viši predavač i docent, od 1985. izvanredni profesor, od 1998. redoviti. God. 1981. na tom sveučilištu potiče osnutak Interdisciplinarnoga programa hrvatskih studija pri Centru za istraživanje poredbene književnosti, kojemu je glavnim tajnikom od 1989. U sklopu programa utemeljeni su, među ostalim, 1983. Akademsko društvo »Ruđer Josip Bošković«, Knjižnica »Antun Gustav Matoš« i Sveučilišna zaklada »Fran Krsto Frankopan« za promicanje istraživanja hrvatske kulturne baštine te 1986. pokrenuta interdisciplinarna publikacija Croatica Parisiensia. Od 1990. organizirao je više međunarodnih skupova o hrvatskoj kulturnoj baštini na pariškom (Sorbonna), sidneyjskom (Macquarie) i zagrebačkom sveučilištu, a od 1991. redovitu nastavu hrvatskoga književnoga jezika pri Sorbonni. God. 1991–92. opunomoćeni je predstavnik RH u Francuskoj te zajedno s M. Gjidarom radi na njezinu priznanju i uključivanju u međunarodnu zajednicu. — Rasprave, članke, osvrte i prikaze iz romanske i germanske filologije te bibliografske prinose objavljuje u Archiv für das Studium der neueren Sprachen und Literaturen (Braunschweig 1968), Romanische Forschungen (Frankfurt na Majni 1971), Bulletin bibliographique de la Société Rencesvals (Pariz 1971), Zeitschrift für romanische Philologie (Tübingen 1972), Perspectives médiévales (Pariz 1975, 1978, 1982, 1984), Bulletin bibliographique de la Société internationale arthurienne (Pariz 1976–92), Encomia (Philadelphia 1977–92), Le Moyen Âge (Bruxelles 1977), Romance Philology (Berkeley, California, 1979), Bulletin du Centre de recherche en littérature comparée de l’Université de Paris–Sorbonne (Pariz 1982), Bulletin d’information de l’Université de Paris–Sorbonne (Pariz 1983–88), Bulletin de liaison et d’information de la Société française de littérature générale et comparée (Toulouse 1988), Politique internationale (Pariz 1991), Nouvel art du français (Pariz 1992). Surađivao je na Dictionnaire de littératures de langue française (Pariz 1984; ur. J.-P. de Beaumarchais, D. Couty, A. Ray), Grundriß der romanischen Literaturen des Mittelalters (sv. VIII/1, Heidelberg 1988), Peterojezičnome rječniku europeizama K. Spalatina (Zagreb 1990). Među utemeljiteljima je časopisa Perspectives médiévales (Pariz 1975). Pisao je o francuskoj recepciji Marulićeva djela (Dani hvarskoga kazališta, 1989), skupnome identitetu pobunjenika u Villefranche-de-Rouergue (zbornik Hrvatska–Francuska, Zagreb 1995, ur. D. Katunarić), izgnaničkoj sudbini pjesnika V. Nikolića (Hrvatska revija, 1997), Pierreu Brunelu (Ljetopis HAZU, 1998), nastanku hrvatskoga kulturnoga prostora (Miscellanea mediaevalia. Mélanges offerts à Philippe Ménard, Pariz 1998). Urednik je i suautor zbornika Les Croates et la civilisation du livre (Pariz 1986), u kojem piše o metodologiji studija odnosećih se na kulturni prostor. Dopisnim članom HAZU izabran je 1992.